Naći misao čvrstu u bića svog dubini;

uravnotežiti je na zlatnoj osovini,

nemirnu, neizvesnu, pa ipak nepokretnu;

prognati uspomene; zanosu mimoletnu,

snu magnovenom dati, možda, obličje večno;

istinu i lepotu voleti neizrečno

i tragati za onim što ih u sazvuk slaže;

slušati šta u srcu sopstven genije kaže;

plakati, smejati se i pevati od milja,

usamljen ići svetom, nasumice i bez cilja;

stvoriti vrsno delo, puno plašljive čari,

od osmeha, od reči, od uzdaha, od stvari

koja nam za trenutak svu dušu sobom uze,

biser načiniti od suze:

pesnik na zemlji nema nijedne strasti dublje;

to mu je sve imanje, život i častoljublje.



Alfred de Mise (1810-1857)