OSKAR DAVIČO (1909-1989)

Srpski književnik, dopisni član JAZU. Završio Filozofski fakultet u Beogradu. Kao suplent gimnazije u Bihaću osuđen je na 5 godina robije 1932. zbog komunističke delatnosti. Po okupaciji interniran na Korčulu, zatim i Italiju. 1943. godine beži iz Italije i priključuje se NOB. Posle oslobođenja radi u Beogradu u Tanjugu, "Borbi"... uređuje časopis "Delo" i "Dalje". Između dva rata pripadao grupi levičarskih pisaca nadrealista. Žustar polemičar i pamfletist, jedan od ključnih aktera u sukobu između modernista i tradicionalista u našoj posleratnoj književnosti. Najznačajnija dela: zbirke pesama Višnja za zidom, Flora, Kairos; poema Zrenjanin; romani Pesma, Beton i svici, Radni naslov beskraja, Ćutanje, Gladi, Tajne, Bekstva, Zavičaji, Gospodar zaborava; eseji Poezija i otpori, Pročitani jezik.
Dobio Ninovu nagradu za roman Beton i svici 1956; za roman Gladi 1963. i za roman Tajne 1964. Dobitnik je Sedmojulske nagrade i nagrade Avnoj 1970, Šantićeve 1976 i Njegoševe 1978. godine.